Knjiga nespokoja

Verovatno nijedna knjiga u XX veku nije podstakla toliko polemika i pokazala toliko različitih lica kao Pesoina Knjiga nespokoja. Zbog svoje fragmentarnosti i nedovršenosti ovo delo se neprestano slaže i preslaže, pokazujući uvek neku drugu dušu, a zanimljivo je da se to događa upravo s knjigom autora koji je toliko želeo da se približiti sveopštoj različitosti Kosmosa da je u tom nastojanju potrošio čak nekoliko sopstvenosti. Ili to možda i nije slučajno?