Ako je Gradac posvećen Mediali bio u našoj periodici početak novog senzibiliteta, onda je Gradac posvećen savremenoj svetskoj priči označio prisustvo nove literature. Priređivač tog broja bio je David Albahari. Time je njegovo ime neraskidivo vezano za formiranje umetničke fizionomije ovog časopisa. Tih godina Albaharijev rad bio je prožet vibracijama koje su zahvatile novu generaciju umetnika. Bio je to talas jednog novog sveta čiji se senzibilitet izražavao preko muzike, filma i literature, koja je, s jedne strane, osetila nasleđe Borhesove univerzalnosti, a s druge, novi ugao iz koga su umetnici život posmatrali u njegovim uzbudljivim detaljima, često pomeren psihodeličnim sredstvima. Imao se utisak da su se ponovo u čovekovom poimanju sveta spojili makrokosmos i mikrokosmos, da se rađala nova renesansa kao nova, ali ovog puta andergraund, pobuna u kojoj je mladi vrli svet, razočaran Šezdeset osmom, pronašao novi, paralelni put u novoj formi, koji nije vodio u revoluciju kojom bi promenio svet, nego u revoluciju da se promeni čovek. Ovi putevi se nisu podudarili iz prostog razloga što je svet shvaćen kao dokrajčena ideja podrivana entropijom kapitala i tehnologije. Jedan od prvih stvaralaca koji je taj novi duh uneo u našu sredinu bio je David Albahari. Ne samo svojom osobenom literaturom, nego i prevođenjem autora koji su izražavali taj duh u Americi i Engleskoj, ali i u ostalim delovima sveta (u Srednjoj i Južnoj Americi, pre ostalih), vezama između literature, muzike i filma, afirmisanjem drugih kultura kao delova planetarne celine (pogotovo Istoka), kao i alternativnim izdavanjem knjiga, koje po produkciji nije bilo veliko, ali je bilo odraz jasnog distanciranja od svega što je bilo oficijelno se našao u vrtlogu jedne stvarnosti koja je težila da se razlikuje od etabliranog sveta, sveta koga je više interesovao biznis od imaginacije, manje saznanje od vlasti, više rat nego rok. U taj vrtlog on je povukao jednu čitavi generaciju naših stvaralaca i čitalaca. Šta je ta generacija iz tog vrtloga iznela, šta je u tom vrtlogu izgubila, i da li je taj silazak i povratak škola za neko novo putovanje, javiće nam vreme koje dolazi i prolazi. U svakom slučaju, ovaj broj Gradca je fragment te avanture, prikazan u liku Davida Albaharija, avanture koja na svojim zamršenim putevima još uvek nosi sjaj neponovljivog, izazovnog, skrivenog i uzbudljivog.
Branko Kukić
