Misterije

Roman Misterije (1892), nastao u prvoj fazi Hamsunovog stvaralaštva, predstavlja plod njegove kreativne imaginacije začinjen duhom severa. Norveška, zemlja naglašenih suprotnosti iz kojih se često rađa i krajnji fatalizam, našla je u Hamsunu svog glasnika. Prolaznost života, nedokučivost sveta i ništavnost smrti ujedinjuju se sa bolnom čulnošću koja pulsira ostrašćeno. Nagel, glavni junak ovog romana, istovremeno nežan i užasan u bezdanu patnje nastale u borbi sa samim sobom, lik je koji izlazi iz okvira ondašnje književnosti. Osenčen uticajem Ničeove filosofije, on poziva na bunt protiv osrednjosti i mediokritetske ležerne nemoći, koji će svoj oslonac naći u nadolazećem talasu komunizma. Kasnija Hamsunova dela, iako ne manje vredna, ne sadrže tu vrstu prodora u svet tajanstvenog kome nije cilj da se potpuno razotkrije, već da ostane upisan na ličnoj mapi simbola kao jedna od mogućnosti da se iz realnog sveta izađe…