Snovi

San je univerzalan fenomen. Svi ljudi sanjaju. Sva je prilika, sanjaju i oni koji se (kada se probude) ne se ćaju sopstvenih snova. Da li životinje sanjaju, to naravno sa sigurno š ću ne mo žemo znati. Fascinacija snom je onoliko stara koliko je stara i sama povest na še smrtni čke samosvesti. Kulturi življenja u stanju (a samim tim i u svetu) budnosti sapripadna je (manje ili vi še osve š ćena) kultura snevanja. Odnosno kultura življenja u svetu snova. štavi še, narativna priroda oniri čke ideacije doga đa se upravo na ravni paradoksalne me đu-igre prirode i kulture. Fiziologiji sna analogna je njegova (makar potencijalno uvek postoje ća) raspri čanost. Preplitanje trivijalnog i bo žanskog, mislivog i nemislivog, tvora čkog i banalnog, re či i slike, te duha i tela, čini strukturu i dinamiku sna tako mnogoslojnom i tako zagonetnom. San ima svoje puteve i svoje stranputice, svoje tajne, svoju egzotiku i liriku. Svoju stravu i tragizam. Neretko su putevi sna bliski putevima ludila. Odvajkada su ljudi strepeli od one ultimativnosti oniri čkog (isku šenja) koje apsolutno izmi če svakoj na šoj samosvesnoj kontroli. Istovremeno, putevi sna mogu voditi oboga ćivanju na šeg unutra šnjeg života. Narativnost sna podrazumeva tuma čenje. Smislenost oniri čkog nikako nije ne što što bi nam se otkrivalo kao neposredna datost na šeg iskustva življenja. Naprotiv. Razumevati san zna či tuma čiti san. Tuma čiti san zna či kontinuirano biti u (hermeneuti čkom) dijalogu sa samim sneva čem. Svako je tuma čenje sna (kao uostalom i svaka suvisla introspektivnost) beskona čan proces. Nemogu ća je definitivnost kada je u pitanju razumevanje smisla sna. Osu đeni smo na (manje ili vi še uverljive) aproksimacije. Na poku šaje… O snovima je mogu će razmi šljati na bezbroj na čina. Tekstovi koji su ovde sabrani, svaki na svoj na čin, nastoje da oslikaju istorijsku dimenziju čovekovog intresovanja za oniri čko. Daleko od toga da se čitaocu nudi nekakva sveukupnost, neka op šta sinteza. Ne. Na stranicama koje slede prisutni su samo neki (istini za volju, verujem bitni, ili bar ilustrativni) pisani tragovi čovekovog (slobodno mo žemo re ći gotovo opsesivnog) nastojanja da iza đe na kraj sa tom ve čitom misterijom oniri čkog.