Posle pojave Fame o biciklistima, slobodno se tako može reći,
srpska proza više nije bila ista, kao što ni Basara više nije bio isti pisac,
kao što ni ja nisam bio isti čitalac. Tim romanom Basara
je uspostavio prozni model kojim će se u narednim godinama
često služiti, model „zbornika“, kako Famu o
biciklistima naziva priređivač S. B. u svom predgovoru.
Već prvom rečenicom on uspostavlja vezu sa Borhesovom
Vavilonskom bibliotekom i postmodernističkim
stavom da je pisanje, pre svega, naša reakcija na već napisano,
ne na stvarni svet, nego na svet stvoren u knjigama.
Svet je privid, a pisanje je privid privida.
David Albahari
