Radosni smo zbog prilike da vam posle više od pedeset godina predstavimo prvo novo izdanje prvog toma iz Kembelove serije Maske Boga, dela koje stoji rame uz rame sa Herojem sa hiljadu lica.
Maske Boga nastale su na osnovu Kembelovih iskustava tokom jednogodišnjeg boravka u Indiji i istočnoj Aziji (opisanog u njegovim Dnevnicima iz Azije). Putujući kroz zemlje o kojima je podučavao, upalo mu je u oči ne samo to koliko je drugačije mitski svet upoznati direktno već i to koliko su malo posetioci sa Zapada – čak obrazovani profesionalci i diplomate – razumeli kulturu zemalja u koje su putovali.Tokom boravka u Japanu, razmišljajući o sopstvenoj karijeri, Kembel je shvatio da je, iako je njegov rad bio koncentrisan na puteve kojima mitovi čovečanstva nastaju iz univerzalnih izvora, bilo ključno razmotriti načine na koje su se mitologije i kulture menjale kroz vreme i na različitim kontinentima. Ovo delo, koje je Kembela zaokupilo od njegovog povratka kući 1955, pa sve do 1969, bilo je naslovljeno Maske Boga i naraslo je od jednog na četiri toma: Primitivna mitologija, Mitologija Istoka, Mitologija Zapada i Kreativna mitologija… (Dejvid Kodler)
Džozef Kembel (Njujork, 1904. – Honolulu, 1987)
Rođen je u Njujorku, gde se još kao sedmogodišnji dečak, u Američkom nacionalnom istorijskom muzeju, susreo s totemima i maskama koje su ga fascinirale. Počeo je strasno da čita sve što mu je bilo pristupačno o Indijancima, njihovim mitovima i legendama. Ovo je bio sam početak Kembelovog putovanja kao istraživača i naučnika. Školovao se na Univerzitetu Kolumbija, a potom je studije nastavio na univerzitetima u Parizu i Minhenu. Za vreme boravka u Evropi, upoznao se sa umetnošću Pabla Pikasa i Paula Klea, ali i sa psihološkim studijama Sigmunda Frojda i K. G. Junga. Prepoznao je kod njih one iste ključne mitološke simbole koje je i sam uočio. Nije sebe nikada smatrao jungovcem, iako su se mnogi trudili da mu taj epitet nametnu.
Posebno interesovanje je pokazao za književni rad Džejmsa Džojsa i Tomasa Mana. U to vreme, sreo se i sa indijskim filozofom Džiduom Krišnamurtijem, sa kojim je ostvario čvrsto prijateljstvo. Godine 1929. Kembel se vratio u Njujork, odustavši od doktorata. Strogi akademski program nije bio njegov izbor. Umesto toga, povukao se u šume, gde je narednih pet godina nastavio da izučava antropologiju, biologiju, filozofiju, umetnosti, istoriju i religiju. Godine 1934. prihvatio je mesto profesora na koledžu „Sara Lorens“, gde je predavao komparativnu književnost do 1972. godine. Čitavog života trudio se da pomogne ljudima da shvate moćnu simboliku mitova i objašnjavao kako da snažne mitološke poruke koje uočimo, prenesemo u naše savremeno doba. Ova centralna ideja provlači se kroz sva njegova dela.
