Hiperionski eseji, u bravuroznom prevodu Save Babića.
Knjiga kojom je započela „era“ Hamvaša u Srbiji, u novom izdanju i novoj opremi.
Knjiga koja nikada ne gubi svoju aktuelnost.Eseje je odabrao i preveo Sava Babić, koji je ujedno i najzaslužniji za upoznavanje sa delom
jednog od najvećih evropskih mislilaca, Bele Hamvaša…
Bela Hamvaš(Eperješ, 1897. – Budimpešta, 1968.)
Odrastao je u Bratislavi. Otac mu je bio protestantski sveštenik i profesor knjižnjvnosti, nemačkog i mađarskog jezika. Majka je bila vrlo naklonjena umetnosti. U Prvom svetskom ratu bio je ranjen dva puta. Doživeo je slom živaca i odbio da primi odlikovanja. Posle rata, u Budimpešti, od 1919. do 1923. studira nemački i mađarski, ali se živo interesuje i za filozofiju, muziku i medicinu. Pasionirano čita dela svetske književnosti, ali izučava i filozofe i mistike.Svoje prve radove objavljuje u časopisima.1927. dobija mesto bibliotekara u Pešti, gde će ostati sve do 1948. Ovo je i godina početka staljinističke ere u Mađarskoj.Kako se svojim stavovima nije uklapao u komunistički kulturni obrazac, pada u nemilost i gubi zaposlenje. Svi njegovi izdavački projekti propadaju. Ponižen i neprihvaćen, uprkos svemu, nastavlja sa svojim plodnim radom. Pronalazi u sebi ravnotežu i realizuje mnoge svoje planove. Između 1951. i 1964. godine radio je kao nekvalifikovani, radnik u hidroelektranama na Tisi, Inoti i Bokodu. Radio je i kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik. Kada je napunio šezdeset sedam godina, i ostvario u minimalnu penziju, nastavlja istim žarom da čita i piše, živeći u osami,radeći u svom vrtu. Između 1959. i 1966. završio je Patam, svoj poslednji veliki rad. Njegova dela ostala su neobjanjena, u rukopisima, sve do njegove smrti. 1990. dobio je posthumno, mađarskunagradu Košut.
Odrastao je u Bratislavi. Otac mu je bio protestantski sveštenik i profesor knjižnjvnosti, nemačkog i mađarskog jezika. Majka je bila vrlo naklonjena umetnosti. U Prvom svetskom ratu bio je ranjen dva puta. Doživeo je slom živaca i odbio da primi odlikovanja. Posle rata, u Budimpešti, od 1919. do 1923. studira nemački i mađarski, ali se živo interesuje i za filozofiju, muziku i medicinu. Pasionirano čita dela svetske književnosti, ali izučava i filozofe i mistike.Svoje prve radove objavljuje u časopisima.1927. dobija mesto bibliotekara u Pešti, gde će ostati sve do 1948. Ovo je i godina početka staljinističke ere u Mađarskoj.Kako se svojim stavovima nije uklapao u komunistički kulturni obrazac, pada u nemilost i gubi zaposlenje. Svi njegovi izdavački projekti propadaju. Ponižen i neprihvaćen, uprkos svemu, nastavlja sa svojim plodnim radom. Pronalazi u sebi ravnotežu i realizuje mnoge svoje planove. Između 1951. i 1964. godine radio je kao nekvalifikovani, radnik u hidroelektranama na Tisi, Inoti i Bokodu. Radio je i kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik. Kada je napunio šezdeset sedam godina, i ostvario u minimalnu penziju, nastavlja istim žarom da čita i piše, živeći u osami,radeći u svom vrtu. Između 1959. i 1966. završio je Patam, svoj poslednji veliki rad. Njegova dela ostala su neobjanjena, u rukopisima, sve do njegove smrti. 1990. dobio je posthumno, mađarskunagradu Košut.
Glavna dela:
Scientia sacra, duhovna baština drevnog čovečanstva, Patam 1-2,Karneval, Nevidljivo zbivanje, Silentium,Tabula smaragdina,U određenom pogledu, Naime, Silvester. 1945. kada je oslobođena Budimpešta, njegov tadašnji dom sa bibliotekom i mnoštvom rukopisa i beležaka, uništila je bomba. Nije ostalo ništa.
Scientia sacra, duhovna baština drevnog čovečanstva, Patam 1-2,Karneval, Nevidljivo zbivanje, Silentium,Tabula smaragdina,U određenom pogledu, Naime, Silvester. 1945. kada je oslobođena Budimpešta, njegov tadašnji dom sa bibliotekom i mnoštvom rukopisa i beležaka, uništila je bomba. Nije ostalo ništa.
