Melanholija

Kad tuga i bojazan traju dugo… Trajanje je ugrađeno u prvu definiciju melanholije. Reč melanholija takođe traje, u neizmenjenom obliku, evo već više od dva milenijuma. Od tolikog trajanja se, izgleda, i umorila. Raskošno semantičko zdanje, građeno i dograđivano vekovima, kao da se pod težinom sopstvenih značenja naprosto urušilo. Jedan pisac je nedavno rekao: „Ni melanholija nije više ono što je bila.“ Za današnjeg čoveka, čak i onog obrazovanijeg, melanholija je sinonim za tužno raspoloženje kome su, najčeš će bez nekog specijalnog razloga, sklone zaludne gospođice, pesnici i starci. Nešto kao setno sanjarenje u smiraj dana, i u smiraj života. Većini ljudi potpuno je nepoznato da je melanholija, više nego ijedno drugo duševno stanje (više nego ljubav i radost), ugrađena u kulturnu zaostavštinu zapadnjačke civilizacije. Da je gotovo nepregledan spisak dela koja, samo u svom naslovu, sadrže reč melanholija i da je ona povezana sa celokupnom istorijom filozofije, medicine, religije, alhemije, astrologije, literature i umetnosti. Ljudi su melanholiju iskusili pre nego što su joj nadenuli ime i ime pretvorili u pisani trag.