Baltazar Klosovski de Rola, zvani Baltus, nemačko-poljsko-ruskog porekla, po ocu daljnji Bajronov rođak, rođen je 29. februara 1908. u Parizu. Otac mu je bio istoričar umetnosti i slikar, majka slikar, a brat Pjer Klosovski se takođe bavio slikarstvom.
Nije samo Rilke (koji je bio ljubavnik njegove majke) bio oduševljen njegovim slikarstvom, nego je i Pikaso kupio jednu njegovu sliku, jer ga je uzbudila prigušeno-strasna erotika njegovih dela. Na nečiju kasniju primedbu da na njegovim slikama ima pornografije rekao je da su njegove slike religiozne, i da on slika anđele.
Nije završio nikakvu umetničku školu, ali je u mladosti kopirao velike majstore (Dela Frančesku, Mazača), pa se za njegovo delo može reći da je lična istorija slikarstva, jer se na njegovim slikama – na prvi pogled jednoličnim – prepoznaju Surbaran i Karpačo, Mazačo i Đoto, Dela Frančeska i Saseta, Belini i Kurbe, Karavađo i Pusen, srednjevekovne ikone i Sezan. Neko je rekao da „upravo zbog toga što nas ovo slikarstvo podseća na mnoge stvari, Baltus ne liči ni na koga“.
Njegov život je tajanstven i zagonetan. U katalogu jedne svoje izložbe napisao je o sebi samo ovo: „Baltus je slikar o kome se ništa ne zna. Sad pogledajte njegove slike.“ Ali, ipak se zna da je živeo u Parizu, Berlinu, Bernu, Rimu (upravnik za vreme obnove Vile Mediči) i Ženevi, da se jedno vreme družio sa Derenom i Žuvom, nadrealistima, sa Artoom i Đakometijem (jedino je o njemu napisao kratak tekst), sa Marloom i Elijarom. Radio je scenografiju i kostime za Šekspirov Kako mu drago, za Artoove i Kamijeve komade. Ilustrovao je Orkanske visove Emili Bronte (pretpostavljamo da su ga privukli erotika, strast i jeza tog romana) i objavio ih u čuvenom „Minotauru“. Prvi put je izlagao u Parizu 1934. Portretisao je Derena i Miroa.
Branko Kukić
