Gurmanski um

Ovo delo savremenog francuskog filozofa Mišela Onfrea, koje ima podnaslov Filozofija ukusa, predstavlja jedinstvenu, zavodljivu i fantastičnu studiju o uživanju u hrani i piću, uzdižući to uživanje do ritualnog, umetničkog i filozofskog. Ono govori o slavnim uživaocima i još slavnijim kulinarima. U briljantnom Epilogu ovoj knjizi Onfre brani hedonizam govoreći o „hedonističkom anđelu“: „Hedonistički anđeo ima mnoge pretke u istoriji ljudske misli: od Antistena do Markuzea, od razvratnih gnostika do učenih libertera, od braće i sestara Slobodnog duha do La Metrija, Furijea i još nekolicine, čiji sam rodoslov naveo na drugom mestu. Ali, Niče je bio onaj koji mi je još od svoje prve knjige davao najviše povoda za razmišljanje. Ne zato što bi bio hedonista – naprotiv: celina njegovog dela navodi nas upravo na suprotan zaključak; u hedonizmu je video samo iscrpljenost, simptom dekadencije i bolesne malodušnosti – već zato što je napisao Veselu nauku, knjigu koja zauzima izuzetno mesto u istoriji ljudske misli jer po prvi put glasno i neuvijeno tvrdi da filozofija prevashodno zavisi od „fizičke konstitucije“, od tela i ploti, krvi i limfe. Nema filozofije bez filozofa, i nema filozofa bez tela: žgoljavog ili gorostasnog, nejakog ili solarnog, otvorenog ka životu ili okrenutog smrti. Telo prošarano munjama i izbrazdano strujanjima, vulkansko telo koje kipti od energije, telo koje sagoreva i plamti, ushićeno i strastveno; ili, pak, telo koga su smrt i zlopamćenje već ugljenisali, telo prekriveno šljakom i muljem, uronjeno u blato gde se u mukama raspada. Iz ovih dvaju tela proishode odgovarajuće filozofije: hedonistički anđeo je podoban onom prvom, dok su asketska tela saobražena drugom.“